Piše:
Olivera Damnjanović
diplomirani pravnik
DESANKA MAKSIMOVIĆ
SIMBOL JEDNOG PROLAZNOG DOBA ILI REVOLUCIJE U OBRAZOVANJU OMLADINE
Apstrakt: Autor u ovom tekstu ističe problematiku podvlačenja često nevidljive granice u nadležnostima pojedinih tela odnosno organa kada se odlučuje o veoma osetljivim pitanjima gde odluke koje budu donesene mogu ostaviti dugoročne posledice po društvo kao što je slučaj sa povlačenjem naše najznačajnije književnice Desanke Maksimović iz programa za obrazovanje omladine.Postavlja se pitanje da li propisi imaju ulogu određivanja nadležnosti ili slobodnog tumačenja već određenih nadležnosti od strane organa koji bi trebalo da imaju funkciju primene propisa kao i nadzornu nad organima.
Ključne reči: zavod, autonomija, granica, propisi
BIOGRAFIJA DESANKE MAKSIMOVIĆ I OPUS NJENIH DELA [1]
Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 — Beograd, 11. februar 1993) je bila srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.
Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.
Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana.
U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.
Književna dela
Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“[1] – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
Najznačajnija dela Desanke Maksimović su:
Pesme (1924)
Vrt detinjstva, pesme (1927)
Zeleni vitez, pesme (1930)
Ludilo srca, pripovetke (1931)
Srce lutke spavaljke i druge priče za decu (1931, 1943)
Gozba na livadi, pesme (1932)
Kako oni žive, priče (1935)
Nove pesme (1936)
Raspevane priče (1938)
Zagonetke lake za prvake đake (sa Jovankom Hrvaćanin, 1942)
Šarena torbica, dečje pesme (1943)
Oslobođenje Cvete Andrić, poema (1945)
Pesnik i zavičaj, pesme (1945)
Otadžbina u prvomajskoj povorci, poema (1949)
Samoglasnici A, E, I, O, U (1949)
Otadžbino, tu sam (1951)
Strašna igra, priče (1950)
Vetrova uspavanka (1953)
Otvoren prozor, roman (1954)
Prolećni sastanak (1954)
Miris zemlje, izabrane pesme (1955)
Ozon zavičaja (1991)
Zovina svirala (1992)
Poezija
Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu.
Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.
U kasnijem periodu života, lirika Desanke Maksimović je dobila nešto smireniji i tiši duh. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevođeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.
U kom smislu onda njena dela mogu biti pogrešno tumačena od strane omladinaca? Zar ljubav i odnosi u ljubavi i ljubavi kao pojmu uopšte nisu bezvremene vrednosti odnosno vrednosti koje se neguju od kako je sveta i veka? Zar moral, čast i poštovanje drugih takođe ne spadaju u univerzalne vrednosti demokratskog društva?
Priznanja
Desanka Maksimović je dobila veliki broj književnih nagrada, a među njima i Vukovu (1974), Njegoševu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964), Zmajeva nagrada (1958 i 1973), nagrada „Mlado pokoljenje“ (1959). Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva.
Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja“ na konkursu časopisa „Misao“.
Godine 1985. renovirana je osnovna škola u Brankovini, koju je pohađala Desanka Maksimović i gde je njen otac bio učitelj. Ova škola je nazvana „Desankina škola“, kako ju je narod tokom vremena prozvao.
Godine 1988. odlikovana je nagradom „Zlatni venac“ makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom[2]. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad.
U Valjevu je, još za njenog života, podignut spomenik Desanki Maksimović. Ovaj spomenik je otkrio Matija Bećković 27. oktobra 1990. godine. Pesnikinja je malo negodovala zbog ovog čina, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.
Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obeleži osnivanjem Zadužbine Desanke Maksimović koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimović“. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivač i nosilac te institucije. Zadužbina je osnovana 19. marta 1993. Osnivačkim aktom i Statutom naznačava se da zadužbina treba da „stvori uslove za trajno očuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimović, jednog od najvećih pesnika srpskog jezika 20. veka“.
Samim tim ako je Vlada Republike Srbije dala saglasnost na osnivanje ovakve ustanove, i njenom odlukom konstituisala temelj i značaj ove institucije, zašto se uopšte dovodi u pitanje legitimitet književnice i zašto se teži urušavanju vrednosti koje su bezvremene kad je njena poezija u pitanju ? S obzirom da je bila imenovana kao članica najvišeg tela ako već po Zavodu ne ispunjava kriterijume da se njena dela nalaze u planu i programu za obrazovanje omladine, zašto niko nije onda postavio pitanje povlačenje njenog lika i dela iz Srpske akademije nauka i umetnost?
Povodom stogodišnjice njenog rođenja, Uneskov slovenski projekat proglasio je Desanku Maksimović za ličnost kulture u 1998. godini[traži se izvor od 09. 2009.].
Dana 23. avgusta 2007. otkriven je spomenik Desanki Maksimović u Beogradu u Tašmajdanskom parku
U selu Bogoštica kod Krupnja 2013. godine otvoren je Dom srpske poezije „Desanka Maskimović“ u sastavu novoizgrađenog Manastira Svete Trojeručice Hilandarske.
Dana 24.06.2013. godine zaključen je ugovor između naslednika Desanke Maksimović i same Zadužbine o osnivanju legata Desanke Maksimović čiji su potpisi overeni pred Trećim osnovnim sudom pod brojem OV I br .117295/2013. Ugovor je registrovan pred Agencijom za privredne registre.[2]
ANALIZA ODREDBI ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Nakon priložene biografije i spiska njenih najznačajnijih umetničkih dela autor će izvršiti analizu odredbi samog zakona
Članom 83 navedenog propisa navedeno je koji Zavodi se osnivaju i da organ rukovođenja imenuje Vlada Republike Srbije, a da svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglašavaju sa utvrđenim pravcima razvoja obrazovanja i vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, planskim aktima Ministarstva, Nacinaalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije.[3]
Postavlja se pitanje u kom smislu se ovde razmišlja o evropskim integracijama da li je smisao da se vrednosti Evropske unije uključuju u obrazovanje ili da se celokupno obrazovanje svede na postulate istih. Kako ovako značajna uloga može biti vrednovanija od uloge Vlade i organa Vlade vezanog za obrazovanje i vaspitavanje. Strategija može biti osnovno polazište za uspostavljanje vrednosti kojima se želi postići napredak i razvoj ali to je po pravnoj snazi akt niže pravne snage čiji značaj ne može biti veći od samih vrednosti uspostavljene Ustavom i zakonom
Zavodi podnose izveštaje o svom radu Vladi i ministru najmanje jedanput godišnje, a periodične izveštaje o važnim pitanjima iz delatnosti zavoda na zahtev Ministarstva.
Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.
Prema važećem statutu Zavoda ( član 18.) navode se i sopstveni prihodi i prihodi od izdavačke delatnosti. Statut kao akt niže pravne snage mora biti u saglasnosti sa Zakonom.
Centar za razvoj programa i udžbenika
Član 40
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udžbenika obavlja stručne poslove koji se, naročito, odnose na:
1) pripremu standarda:
(1) kvaliteta udžbenika;
(2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
2) pripremu:
(1) osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;
(2) Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja;
(3) planova i programa nastave i učenja osnovnog, opšteg srednjeg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja na osnovu Nacionalnog okvira obrazovanja i vaspitanja;
(4) osnova vaspitnog programa za škole sa domom i domove učenika;
(5) dela plana i programa nastave i učenja stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opšteobrazovne predmete;
(6) programa predškolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;
(7) plana udžbenika osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja i učestvovanje u pripremi plana udžbenika opšteobrazovnih predmeta stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih;
3) pripremu i ostvarivanje obuke za ocenjivače kvaliteta udžbenika;
4) odobravanje dodatnih nastavnih sredstava;
5) predlaganje ministru odobravanja udžbenika osnovnog i srednjeg opšteg i umetničkog obrazovanja i vaspitanja, opšteobrazovnih predmeta srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih;
6) učestvovanje u izradi metodologije praćenja i vrednovanja ogleda;
7) pokretanje inicijative za uvođenje ogleda, praćenje ogleda u delu koji se odnosi na ishode, sadržaj programa ogleda i metode rada;
8) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju.
Poslove iz stava 1. tačka 5) ovog člana Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.
Uzevši u obzir celokupan slučaj pesnikinje dolazimo do zaključka da je u javnost izašla informacija da je Zavod taj koji je odlučio da se njena dela ne nalaze u zvaničnom programu.Prema ovoj tački navedenog člana ministar ima završnu ulogu , a umesto da je ministar priložio demanti to je učinjeno od strane predsednika Vlade na društvenoj mreži. Kako statut kao akt niže pravne snage može da bude pravno jači u određivanju nadležnosti navedenog Zavoda. Ako navedeni član poslednji stav propisuje da je ovo POVERENI posao Zavoda kako onda nema granicu u autonomiji predlaganja i odlučivanja.
Čim se određeni poslovi obavljaju kao povereni samim tim ustanova koja to čini u tuđe ime i za tuđ račun je ograničena odobravanjem od strane višeg instituta od nje same.
Pošto navedeni član opisuje kao pripremu standarda , dakle još niže ovlašćenje data ustanova ima.
Interpretacija u medijima vezana za ovaj slučaj škodi ne samo ugledu datog Zavoda već i samog ministarstva i predsednika Vlade kao jednog od najviših državnih organa koji predstavlja zemlju i sprovodi politiku razvoja zemlje.
Tri člana koja propisuju nadzor i sankcije nad Zavodom u smislu prekršajne odgovornosti tačnije kaznene odgovornosti odgovornog lica u pravnom licu. Ne pominju se mehanizmi kojima se vrši nadzor nda Zavodima,a još manje vrste odgovornosti.
U datom slučaju odgovorno lice u Zavodu bi pre svega trebalo da bude odgovorno za neargumentovano povlačenje dela velike pesnikinje iz udžbenika, zatim za dozvoljavanje iznošenja u javnosti glasina i provlačenje ovakve veličine od književnice kroz jednu medijsku mašineriju, a zatim i za sam odnos s nadležnim ministarstvom.
Određivanje ovakvog opsega kaznenih mera i svođenje na prekršajnu odgovornost ne šalje dobru sliku o tome kako jedan sistem obrazovanja i vaspitavanja mladih treba da funkcioniše.
Samim tim što je Zadužbina Desanke Maksimović osnovana odlukom Vlade i da takva jedna ustanova od nacionalnog značaja nije bila konsultovana prilikom priprema standarda za udžbenike ne može biti dobra praksa u budućnosti. Kada se priprema takav značajan dokument naročito o omladini koja spada u kategoriju osetljivih grupa mora biti konsultovani svi eminentni stručnjaci iz oblasti književnosti .
Pitanje kriterijuma kojima su se nadležni ljudi u Zavodu vodili prilikom argumentovanja svoje odluke verovatno će ostati nerazjašnjeno i sama argumentacija da je reč o delima specifične težine koju omladina neće možda pravilno intrepretirati dovoljno obrazlaže šta se misli o našim omladincima koji su budućnost ove države i ne samo države već i sudbine daljeg obrazovnog sistema. Decenijama su se njena dela izučavala bez problematika i u tom pokušavanju da se pronađe opravdanje krivica za lošu interpretaciju se prebacuje na mlade umesto na nastavnike pedagoge koji su i zaslužni i koji svoj posao prosvetnih radnika već godinama obavljaju sa minimalnom motivisanošću da mladi nešto nauče ali ima i izuzetaka.
Apsurdno je da se omladina nalazi na ovakvoj vagi sa dva tasa naročito omladina koja nije niti pravno , a kamoli poslovno sposobna da učestvuje u ovakvim važnim odlučivanjima.
Nije navedeno čak ni obrazloženje smisla „ loša intepretacija“. Taj opis za svakoga može biti različit i podložan je onda samim tim i različitim tumačenjima.
ZAKLJUČAK
Na osnovu svega navedenog, da bi se sprečila ovakva praksa koja narušava ne samo ugled i autoritet autora dela i njihove intelektualne svojine već i samih državnih organa potrebno je prilikom propisivanja i izmene propisa konsultovati ne samo eminentne predstavnike iz oblasti iz koje autorski rad potiče već i konstruktivno razgovarati i sagledati širu sliku i posledicu koje će navedena promena ostaviti na dalji tok događaja.Državni organi bi morali da se suzdržavaju od istupanja na društvenim mrežama i da se vrate obraćanju javnosti koja priliči njihovom autoritetu i slici koju treba da izgrade u javnosti u smislu da građani imaju poverenja u ono što izjavljuju.
SPISAK KORIŠĆENE LITERATURE:
- Zvanična internet prezentacija Prelepa poezija https://www.prelepapoezija.com/desanka-maksimovic-biografija/; datum pregleda 01.07.2020. godine ,
- Zvanična internet prezentacija Zadužbine Desanke Maksimović http://zdm.nb.rs/pages/legat; datum pregleda 13.07.2020. godine ,
- Ugovor o legatu ustupljenom zadužbini Desanke Maksimović,
- Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
( „Sl glasnik RS“ br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020),
- Statut Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja donetog dana 18.01.2018. godine
DESANKA MAKSIMOVIC – SYMBOL OF A TRANSIENT AGE OR REVOLUTION IN YOUTH EDUCATION
Abstract: The author in this text emphasizes the problem of underlining the often invisible border in the competencies of individual bodies when deciding on very sensitive issues where decisions can leave long-term consequences for society, as is the case with the withdrawal of our most important writer Desanka Maksimovic. education of the youth. The question is whether the regulations have the role of determining the competencies or free interpretation of already determined competencies by the bodies that should have the function of applying the regulations as well as supervising the bodies.
Key words: institute, autonomy, border, regulations
[1] https://www.prelepapoezija.com/desanka-maksimovic-biografija/ datum pregleda 01.07.2020. godine.
[2] http://zdm.nb.rs/pages/legat.htm datum pregleda 13.07.2020. godine
[3] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ( „Sl glasnik RS“ br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon 10/2019, 27/2018 – dr. zakon i 6/2020) čl. 30, 39, 40, 83, 169 i 196)