Савиндан се обележава у част првог српског архиепископa, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Под именом Номоканон или Крмчија Св. Саве (у нас је све присутнији назив Законоправило) Сава је превео и у оквиру зборника објединио државне („грађанске“) законе и црквена правила или каноне коришћене у Византији, са тумачењима чувених византијских канониста, која су и сама била својеврсни извор права.
Овај зборник представљао је капиталан извор, извор првог реда и правни споменик српског средњовековног црквеног и државног права, а његове правне норме, као најстарији закони у српској држави, представљаће ослонац законодавству каснијих српских владара, укључујући и Законик цара Стефана
Душана (Душанов законик). Номоканон је настао као претеча и симбол аутокефалности српске цркве, али истовремено, и њен чувар и правни утемењитељ. Имати аутокефалност цркве без номоканона, у данашње време изгледало би као имати државу без устава. Посебан значај овог зборника је у томе што је он садржао и бројне грађанско-правне норме којима су се уређивали и односи у држави.
У Србији, после св. Саве, Законоправило ће важити као свети, непроменљиви закон. На њега се касније позивају и Душанов законик и кнез Лазар у својим повељама (1380,1382.), као и други правни акти. На Законоправило наилазимо и у Српском грађанском законику из 1844. године.