РАЗУМЕВАЊЕ
Човек вековима стоји на раскршћу између правде и милости, између истине и срца. Изнова бирамо да будемо у праву, а губимо једни друге. Не схватајући да се свет не урушава од неистина, већ од одсуства разумевања.
Често не слушамо да бисмо чули, већ да бисмо одговорили. Не питамо да бисмо разумели, већ да бисмо осудили. И тако, у сваком разговору, уместо моста подижемо зид. Иза тог зида остају људи који су престали да говоре – не зато што немају шта да кажу, већ зато што знају да нико више не жели да чује.
Разумевање не тражи да се одрекнемо сопствене истине. Оно тражи да у себи пронађемо место и за туђу. Јер истина није власништво – она је светлост која нас све обасјава, чак и онда када стојимо на супротним странама.
Бити у праву често је потреба ега. Разумети је чин зрелости. Онај ко уме да разуме, не губи себе – он лечи и себе и друге. Разумевање не поништава границе, већ их чини човечнијим.
Свако ко је икада био истински схваћен зна колико тај тренутак доноси мира. И свако ко је једном заиста чуо другог човека зна да се у том сусрету мењају обоје. Не зато што су се сложили, већ зато што су се препознали.
Свет почиње да се мења онда када нам туђа бол постане стварна као сопствена. Када престанемо да бројимо победе у расправама и почнемо да се питамо шта је исправно за човека. Јер правда без разумевања није правда – она лако постаје освета.
Мир није у томе да победимо другог, већ да прихватимо да нема надмоћног онда када су сви људи рањиви.
И зато, свет ће се заиста променити оног дана када разумевање постане важније од тога ко је у праву. Тог дана неће више бити страна – биће само људи.
Подсетник за личну одговорност
Да ли слушам да бих разумео или да бих одговорио?
Да ли сам спреман да у туђој истини видим човека, чак и када се не слажем?
Да ли ми је важније да будем у праву или да останем у односу?
Да ли својим речима лечим или продубљујем ране?
Разумевање почиње онда када престанемо да се бранимо и почнемо да слушамо.
Зашто је ово важно
Без разумевања нема правде која лечи, нити мира који траје. Само тамо где постоји спремност да се чује други, постоји шанса за заједничку будућност.