RAZUMEVANJE

Čovek vekovima stoji na raskršću između pravde i milosti, između istine i srca. Iznova biramo da budemo u pravu, a gubimo jedni druge. Ne shvatajući da se svet ne urušava od neistina, već od odsustva razumevanja.

Često ne slušamo da bismo čuli, već da bismo odgovorili. Ne pitamo da bismo razumeli, već da bismo osudili. I tako, u svakom razgovoru, umesto mosta podižemo zid. Iza tog zida ostaju ljudi koji su prestali da govore – ne zato što nemaju šta da kažu, već zato što znaju da niko više ne želi da čuje.

Razumevanje ne traži da se odreknemo sopstvene istine. Ono traži da u sebi pronađemo mesto i za tuđu. Jer istina nije vlasništvo – ona je svetlost koja nas sve obasjava, čak i onda kada stojimo na suprotnim stranama.

Biti u pravu često je potreba ega. Razumeti je čin zrelosti. Onaj ko ume da razume, ne gubi sebe – on leči i sebe i druge. Razumevanje ne poništava granice, već ih čini čovečnijim.

Svako ko je ikada bio istinski shvaćen zna koliko taj trenutak donosi mira. I svako ko je jednom zaista čuo drugog čoveka zna da se u tom susretu menjaju oboje. Ne zato što su se složili, već zato što su se prepoznali.

Svet počinje da se menja onda kada nam tuđa bol postane stvarna kao sopstvena. Kada prestanemo da brojimo pobede u raspravama i počnemo da se pitamo šta je ispravno za čoveka. Jer pravda bez razumevanja nije pravda – ona lako postaje osveta.

Mir nije u tome da pobedimo drugog, već da prihvatimo da nema nadmoćnog onda kada su svi ljudi ranjivi.

I zato, svet će se zaista promeniti onog dana kada razumevanje postane važnije od toga ko je u pravu. Tog dana neće više biti strana – biće samo ljudi.

Podsetnik za ličnu odgovornost

• Da li slušam da bih razumeo ili da bih odgovorio?

• Da li sam spreman da u tuđoj istini vidim čoveka, čak i kada se ne slažem?

• Da li mi je važnije da budem u pravu ili da ostanem u odnosu?

• Da li svojim rečima lečim ili produbljujem rane?

Razumevanje počinje onda kada prestanemo da se branimo i počnemo da slušamo.

Zašto je ovo važno

Bez razumevanja nema pravde koja leči, niti mira koji traje. Samo tamo gde postoji spremnost da se čuje drugi, postoji šansa za zajedničku budućnost.