POVERENJE
Poverenje je temelj svake zajednice koja želi da opstane. Ono se ne rađa iz lepih reči niti iz dobrih namera, već iz dela koja se ponavljaju i koja vremenom postaju pouzdan oslonac.
Kada čovek nešto obeća, to je samo zvuk. Kada obećanje ispuni, ono prerasta u osnovu na koju drugi mogu da se oslone. Poverenje ne nastaje u trenutku – ono se gradi korak po korak, doslednošću i spremnošću da se stane iza sopstvene reči i onda kada je teško.
Poverenje znači da se ono što govorimo podudara sa onim što činimo. Znači da odgovornost ne izbegavamo i da dogovor ostaje jači od raspoloženja, umora ili trenutnog interesa. Tamo gde postoji poverenje, ljudi ne moraju stalno da proveravaju, sumnjaju i brane se.
U sredini u kojoj postoji poverenje, razgovori su jasniji, saradnja je lakša, a nesporazumi kraći. Energija se ne troši na nepoverenje, već na ono što treba uraditi. Tada se greške ne koriste kao oružje, već kao prilika da se stvari poprave.
Poverenje nije savršenstvo. Ono podrazumeva greške, ali i spremnost da se one priznaju i isprave. Nije slabost, već hrabrost da se ostane dosledan čak i onda kada je lakše odustati. Nije naivnost, već zrelost da se prepozna vrednost u onome što gradimo zajedno.
Kada postoji poverenje, zajednica može da raste. Kada ga nema, sve počinje da se raspada – tiho, sporo, ali sigurno. Zato se poverenje ne daje olako i zato se njegov gubitak plaća najskuplje. Ali tamo gde postoji spremnost da se ono iznova gradi, tamo počinje mir.
Podsetnik za ličnu i zajedničku odgovornost
Da li moje reči prate moja dela?
Da li stojim iza onoga što obećam, čak i kada to više nije udobno?
Da li gradim poverenje ili ga svojim ponašanjem polako urušavaju?
Da li u odnosu sa drugima tražim sigurnost ili sam spreman da je i sam ponudim?
Poverenje ne nastaje zato što ga neko zahteva. Ono se rađa onda kada ga neko zasluži.
Zašto je ovo važno
Bez poverenja nema trajne saradnje, niti stabilnog društva. Tamo gde se poverenje čuva i obnavlja, stvara se prostor u kom mir ima šansu da traje.