Nasilje kao oblik ponašanja ne postoji u vakumu i ne pojavljuje se ni iz čega. Izvori nasilja su različiti ali ono što je zajedničko za sve je da oni nastaju kao posledica nerešenih i nagomilanih problema, koji se zatim manifestuju u vidu nasilja kao odgovor ili kao reakcija. Vremenom, nasilje postaje deo svakodnevnog života te tako stvara uporište za radikalizaciju drugih osoba, a najčešće dece. Različita istraživanja su pokazala da više od 80% nasilnika školskog uzrasta, dolaze iz rasturenih porodica, porodica gde je nasilnik i sam izložen nasilju od svojih roditelja. U slučaju porodice kao izvora nasilja, dete i samo u nekim situacijama postaje nasilno. U ovakvim slučajevima nasilje samo po sebi je reakcija i krik za pomoć, izražavanje frustracija na drugima. Školski sistem kada se radi o ovakvim slučajevima nije dovoljno pripremljen, a sa druge strane bila bi potrebna saradnja sa više različitih ustanova kao što su centri za socijalni rad, psihološke i druge ustanove. Porodica je ,,melting pot“ nasilja za mnoge nasilnike, odnosno izvor njihovog nasilnog ponašanja. Međutim, postoje i drugi izvori nasilja, iako je porodica najčešće osnovni izvor nasilja. Drugi izvori nasilja mogu se smatrati kao podsticajni izvori, ali ne i instigatori, odnosno iskra iz koje nasilje nastaje. Važno je istaći da je porodica primarna zajednica, odnosno nukleus, i da sve što dete nauči jednim delom dolazi iz porodice, drugim delom ga oblikuje društvo, a trećim delom u novijim vremenima mediji odnosno društvene mreže.
Mnogi ističu u raspravama o nasilju da su i navijačke grupe jedan od problema i kreatori nasilja. Ipak u odnosu na porodicu oni su samo sekundarni izvor nasilja. Ukoliko je porodica izgrađena na zdravim osnovima i postulatima, ne postoji plodno tlo za razvojem nasilja Ne postoji bes, strah i razlog da se oni kanalizuju u formi nasilja. U mnogim zemljama navijačke grupe prouzrokuju incidente, na sportskim dešavanjima što dalje podstiče članove na nasilje.Ovde se najviše radi o sukobu sa drugim najvijačkim grupama gde je cilj da se nanese usmereno nasilje prema navijačkoj grupi drugog kluba. Ukoliko osobe koje su deo navijačkih grupa potiču iz razorenih porodica, to samo dodatno amplifikuje ovaj problem. Na taj način reč je o začarenom krugu koji se ponavlja. Mnoge zemlje su pokušale da ovaj problem reše kroz stroge zakonske kazne, međutim kao što se može videti u slučaju Engleske, problem se samo prebacuje, te tako prilikom utakmica u drugim zemljama, dolazi često do tuča u zemljama gde su engleski navijači gosti.
No, nasilje se ne plasira više samo u okviru porodice ili oko sportskih grupa. Izvore nasilja možemo pronaći u medijskim sadržajima koji takođe promovišu takve obrasce ponašanja, u nedoličnom obraćanju političara na najvišem državnom nivou, video igrama, rijaliti emisijama. TV je više od pola veka predstavljao autoritet za ljude. Reč koja se objavi na TV-u je za mnoge bila istina. Međutim, u nekim ranijim vremenima pre povećane komercijalizacije sadržaja, postojao je nivo dekoruma koji se morao održavati u plasiranju medijskih i drugh sadržaja. Nije bilo moguće imati promociju nasilja putem malih ekrana, s obzirom da bi se tako slala poruka stanovništvu da je nasilje prihvatljiv način za rešavanje svih nagomilanih problema. Rečnik kojim su se obraćali ljudi sa malih ekrana bio je strogo kontrolisan.
Često se može čuti u mnogim debatama, da je internet odgovoran za porast nasilja i da predstavlja jedan od izvora nasilja. Ipak, internet nije ništa drugo do medijuma za komunikaciju i povezivanja ljudi. Mnogi ljudi su bili radikalizovani putem interneta, postajali nasilni kako bi sakupljali lajkove i dobili podršku i odobravanje od brojnih drugih nepoznatih ljudi. Međutim da bi došlo do radikalizacije potreban je da postoji osnov. Ukoliko imamo nalazište nafte i pored njega prođemo i sa najmanjom šibicom, dovoljna je samo jedna iskra da sve to zapali. Sve ovo ukazuje na psihološki aspekt nasilja i da zapravo se pravi izvor krije u brojnim psihološkim problemima koji postoje a koji nastaju usled različitih okolnosti u životu pojedinca.
Ukoliko ne reagujemo na vreme da rešimo te probleme, oni mogu se dalje proširiti poput šumskog požara. Potrebno je da postoji više komunikacije kako bi se na vreme ugasili potencijalni požari, koji mogu da zapale celu šumu, odnosno društvo. Društvo koje upadne u spiralu nasilja, i koje nasilje nalazi kao odgovor za rešavanje svih problema, je društvo koje nema budućnost.