НАТО је у Југославији убио 88 деце.
Најмлађе жртве су безимена беба албанске националности спаљена у наручју мајке у Кориши и 11-то месечна српска девојчица Бојана Тошовић, убијена 11. априла у селу Мердаре код Куршумлије у наручју оца Божина, на степеницама породичне куће. Троје 18-то годишњака, постали су
жртве западних „демократа” који се диче својом „хуманитарном мисијом”. Милан Игњатовић из Владичиног Хана, који је у предвечерје 11. маја код моста покошен шрапнелом заједно са 16- то годишњом Горданом Николић, затим Милена Малобабић, која је бежећи од смрти из Републике Српске Крајине, усмрћена у избегличком кампу, приликом бомбардовања Сурдулице и Копола
Фљаринда, која је отишла у смрт са још четворо браће и сестара када је НАТО гађао аутобус на мосту преко Лаба у селу Лужане код Подујева. Са списка убијених не могу се изоставити ни 3 нерођене бебе чије су мајке убијене у поодмаклој трудноћи: Ана Марковић из Лесковца, Љиљана Спасић из Ниша и Ђуље Зуљфури из Призрена. Трогодишња девојчица Милица Ракић убијена је у купатилу своје куће у Батајници 17.4.1999. године.