Београд на буци – имагинација vs. реалност

У оквиру јавне расправи о Нацрту закона о правима детета и заштитнику права детета, одржаној 05.06.2019. године у Београду, изнет је и предлог да се у тексту одредби о Праву на здраву животну средину, из члана 16., став 4. органи јавне власти обавежу да свој деци обезбеде и ЗАШТИТУ ОД ШТЕТНИХ ЕМИСИЈА БУКЕ. Остаје да видимо да ли ће исти бити усвојен.

Tоком сезоне, грађани и грађанке Београда присиљени су да у својим домовима прате музичке садржаје које емитују покретни угоститељски објекти (сплавови), а ту „привилегију“ имају, како они који живе у непосредној близини истих, тако и они који су километрима удаљени од њих. Што би рекао наш народ „’Добар глас’ се далеко чује“. Овај звук, преносећи се ваздушном линијом и преламајући се преко таласа оближње реке, допире и до становника/ца Котежа, Карабурме, Роспи Ћуприје, Вишњичке бање итд.

Ови покретни угоститељски објекти НЕМАЈУ АДЕКВАТНУ ЗВУЧНУ ИЗОЛАЦИЈУ, што је и логично, БУДУЋИ ДА СУ, МАХОМ, ОТВОРЕНОГ ТИПА. Свакако, отварањем тераса и они који су полуотвореног типа дају исти ефекат. Тако је популарни београдски сплав „Freestyler“, постао ноћна мора за оне који живе преко и после Панчевачког моста. Прошле године они су били принуђени да иритирајући звук са њега трпе од 23:30 – 05:00 часова ујутру. Испрва нису знали шта је у питању, али су информације пронашли на ФБ страници удружења – Београђани против ноћне буке, на којој постоји објава од 3.05.2019. године у којој се наводи да бука допире од поменутог сплава, будући да им се више суграђана из различитих крајева Београда обратило због несанице. Наиме, сплав је свечано отворио сезону 02.05.2019. године, и од тада се у различитим крајевима нашег града чуо несносан, идентичан звук, који је почињао и завршавао се у исто време.

И тако, дан за даном… Од акутних до хроничних болести. Да бука не утиче само на слух, доказали су научници са Универзитета у Мајнцу, који су анализирали податке из студије Gutenberg Health Study (GHS), објављеној у научном часопису International Journal of Cardiology, у којој је до 23% особа праћених истраживањем патило од атријалне фибрилације (треперање преткомора, најчешћа срчана аритмија), услед екстремних услова буке. Без буке, та бројка је била само 15%. Они су, такође, спроводили истраживања која су показала да изложеност буци доводи до оксидативног оштећења ДНК код мишева, због високо мутогене лезије ДНК, која је раније повезивана са развојем рака. Не знамо да ли су таква истраживања рађена код нас, но на личном примеру може се екстраховати закључак да је за развој малигних ћелија довољно годину дана континуиране изложености буци од стране различитих екстерних емитера.

Оно што би читаоце ових редова занимало јесте свакако питање „Има ли лека овоме“? Одговор је позитиван, али нисмо оптимистични што се тиче његове примене. Наиме, АКУСТИЧКО ИЗОЛИРАЊЕ ОБЈЕКАТА би било најбоље решење.

Примера ради, Правилник о разврставању, минималним условима и категоризацији угоститељских објеката („СГ РС“, бр. 66/94, 3/95 – испр. и 31/2005), чланом 15. прописивао је „Угоститељски објекат гради се од материјала који обезбеђује одговарајућу топлотну, звучну и хидроизолацију. Просторије у угоститељском објекту у коме се емитује музика или изводи забавни програм имају додатну звучну изолацију којом се обезбеђује заштита од буке гостију који користе услуге смештаја и станара који живе у непосредној близини угоститељског објекта. Угоститељски објекат у стамбеној згради који у оквиру своје делатности емитује музику или приређује забавни програм, пројектује се и гради тако да обезбеђује заштиту од буке за станаре стамбене зграде“.

Исти је стављен ad acta. Зашто? Ко може да нам да одговор? Онај ко има КОРИСТИ од тога. Системска корупција… Но, о томе неком другом приликом.

Верујемо да би сваки угоститељски објекат пре издавања дозволе за рад требао да поседује пројекат звучне изолације, доказ да су уграђени пројектовани материјали, извештај надзорног органа и атесте о тим материјалима у којима стоји колики ниво смањења буке обезбеђују, те елаборат о мерењу буке од стране акредитоване лабораторије (која при том не сарађује са емитером буке).

Сматрамо да је недопустиво да важећи Правилник о условима и начину обављања угоститељске делатности, начину пружања угоститељских услуга, разврставању угоститељских објеката и минимално техничким условима за уређење и опремање угоститељских објеката („СГ РС“, бр. 48/2012 и 58/2016) под општим минималним техничким условима не предвиђа да све просторије и простори у угоститељском објекту морају имати адекватну звучну изолацију, јер очито да радна група није мислила на грађане/ке који због нечијег ноћног провода проводе дане у заточеништву у сопственој кући. Додуше, неки суграђани/ке су због проблема са буком од угоститељских објеката продавали и куповали станове по пар пута, али решење се није нашло, јер се бука шири попут отрова.

Самим тим, наводи на веб страници – http://www.beograd.rs/lat/zivot-u-beogradu/1514-zivotna-sredina/, да Београд већ три деценије поклања посебну пажњу заштити животне средине и да се квалитет заштите животне средине стално прати…, представљају у конкретном примеру обичну флоскулу.

Што се тиче локал патриотизма, најпре треба променити Одлуку о радном времену угоститељских објеката на територији града Београда („Сл. лист града Београда, бр. 86/2014, 86/2016, 19/2017, 118/2018 и 101/2019).

Отежавајућу околност за грађане/ке представља члан 7. ове Одлуке којим је прописано да се „угоститељским објектима за пружање услуге исхране и пића који се не налазе у стамбеним зградама, утврђује максимално радно време и то тако што могу радити сваког дана од 00,00 сати до 24,00 сата“, што у пракси значи да се тортура над грађанима/кама у виду ПРЕГЛАСНЕ МУЗИКЕ, може спроводити неограничено и непрестано.

Наиме, премда је одредбама члана 4., ст. 4. поменуте Одлуке наведено да „рад у објектима у угоститељској делатности на територији града Београда, привредни субјекти морају организовати у складу са законом, тако да се не узнемиравају грађани који станују или раде у суседству“, а став 5. истог члана да се „узнемиравањем грађана сматра ометање људи емитовањем буке извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких и других звучних уређаја, као и узнемиравање грађана механичким изворима буке и звучним сигналима, виком, емитовањем испарења, надражујућих мириса и др.“, надлежни органи за одржавање ЈРМ-а очито је занемарују, будући да, неретко, чујемо речи „ми смо немоћни да вам помогнемо“, „имају неограничено радно време и могу да раде шта хоће“ или ако су одредили да одржавају концерте до 6ч ујутру „до тог времена могу да раде шта хоће“, „ми немамо ништа са тим, обратите се Скупштини града“ итд.

Можда најсликовитији пример представља коментар једног запосленог у МУП Р.Србије – ПУ за град Београд, који се грађанки обратио речима „Госпођо, ако ћете најискреније да Вам кажем, нема ту помоћи. Хиљаде људи је пријављивало. Лично сам написао хиљаду прекршајних пријава, али то никоме не значи ништа. Град када нема паре, пуни буџет тим дешавањима и ми ту не можемо ништа. Ни Ви ни ја. Једино да скупите петиције, јер уколико пријављујете као јединка они ће или да Вас прогласе лудом или ће Вас само скинути са ………….“.

Оно што нас највише забрињава јесте што у овим речима има истине. Премда је Уставом Р. Србије, чланом 21., зајемчена забрана дискриминације и предвиђено да су „пред Уставом и законом сви једнаки“, те да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације“, то се у пракси не примењује.

У прилог томе, интересантно је поменути случај разговора са једном од секретарица градских челника, поводом покушаја заказивања састанка са њим од стране подносиоца петиције против буке у једном од београдских насиља, или барем добијања информације о томе зашто тражене информације, поднете у виду захтева за приступ информацији од јавног значаја, нису достављене тражиоцу. Вероватно ћете се пронаћи у овоме: „А, па не можете то добити! Зашто бисте Ви то добили? Зашто Вас то интересује? Зашто Вам смета бука? Опустите се мало… Наравно да не можете да разговарате са неким ко је надлежан. КО СТЕ ВИ па да разговарате?“ Оваква комуникација не треба да чуди када са друге стране имате особу која Вас саветује да се жалите, али Републици Србији, будући да Вам се крше права зајемчена њеним Уставом, с обзиром да сте позвали ГУ града Београда, а ту, по схватању запослене, Устав Р. Србије не важи.

У члану 23. поменуте Одлуке наводи се да је Градско веће требало да донесе акт којим се прописују поступак, услови и критеријуми под којима угоститељски објекти из члана 8. став 1. и 2. Одлуке о радном времену угоститељских, занатских и трговинских објеката на територији града Београда („Службени лист града Београда“, број 2/11) могу радити и дуже од максимално утврђеног радног времена и емитовати музику или приређивати музички програм, до 11. фебруара 2013. године као дана истека рока од две године од дана ступања на снагу Одлуке о радном времену угоститељских, занатских и трговинских објеката на територији града Београда („Службени лист града Београда“, број 2/11).

Такав акт до данас није донет. Стога, предлажемо да се доносиоци истог, пре приступања његовом доношењу, од стране за то стручних лица, упознају са дејством штетних емисија буке по здравље људи, или да макар једну ноћ преноће у стамбеним објектима, буком злостављаних, грађана/ки, како би им се пробудила свест и савест. Можда би онда размотрили начин да се адекватна акустичка изолација сматра условом conditio sine qua non за давање дозволе за рад угоститељском објекту, а дужи рад од предвиђеног добро размотри. Већина угоститељских објеката, са или без дозволе, емитује музички програм до раних јутарњих сати (дешавало се да то буде и до 08ч ујутру).

Будући да је у Републици Србији прихваћена неопходност успостављања европских стандарда заштите од буке, те да општи карактер у области заштите од буке у ЕУ има Директива о процени и управљању буком у животној средини 2002/49/EК од 25. јуна, 2002. године, чији је општи циљ дефинисање заједничког приступа намењеног првенствено избегавању, спречавању или смањивању штетних деловања услед изложености буци у животној средини, укључујући сметње изазване буком, то би примаран циљ у овој области требало бити обезбеђење заштите и унапређивања квалитета животне средине као и заштите људског здравља.

Та заштита се, до сада, селективно спроводила, те се може рећи да наше највеће право постаје наша највећа неправда (лат. Summum ius, summa iniuria).

Сам Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) нормира обавезу државе да осигура право грађана на здраву животну средину, обавезу свих физичких и правних лица да посвете посебну пажњу заштити природе и животне средине, као и могућност да предузетничка слобода и власничка права буду ограничена како би се заштитила природна богатства, животна средина и здравље људи.

Основни извор националног права Србије у области буке, поменути Закон о
заштити од буке у животној средини, који делимично преноси Директиву 2002/49/ЕК о процени и управљању буком у животној средини. Он представља системски, односно „кровни закон” у области заштите животне средине који, уз остале законе, има за циљ остваривање права човека на живот и развој у здравој животној средини и уравнотежен однос привредног развоја и животне средине у Р. Србији. Овај Закон, exempli causa, за прекршаје из члана 12. став 2 (неспровођење мера звучне заштите), члана 15. став 1 (емитовање буке изнад прописаних граничних вредности), те члана 17. став 2 (емитовање буке у акустичкој зони изнад прописаних граничних вредности), прописује новчану казну за привредно друштво, предузеће или друго правно лице у износу од 500.000 до 1.000.000 динара, односно од 25.000 до 50.000 динара за одговорно лице у правном лицу.

Када би се преступници кажњавали због учињених прекршаја, верујемо да би их то подстакло да самовољно предузму мере акустичке изолације или на други начин спрече продор штетних емисија буке из својих угоститељских објеката. Но, у пракси, након извршеног инспекцијског надзора и доношења решења којим се наређује прибављање извештаја о мерењу дневног, вечерњег и ноћног нивоа буке, следи достављање извештаја емитера о томе да укупни ниво буке на одређеној мерној тачки за период – дан, вече, ноћ НЕ ПРЕЛАЗИ дозвољени ниво прописан Уредбом о индикаторима буке, граничним вредностима, методама за оцењивање индикатора буке, узнемиравања и штетних ефеката буке у животној средини („Службени гласник РС“, бр. 75/2010).

Уколико се, пак, утврди да резидуални ниво буке прелази дозвољену граничну вредност наводи се „да се, на основу добијених резултата, закључује да доминантан утицај на измерене вредности имају извори који су ван предметног локала и нису првенствени предмет испитивања, као и да уређаји, опрема и музички систем наведени у решењу инспекције не утичу на повећање резидуалног нивоа буке на мерном месту, те да при уобичајеним условима мерења не постоји могућност елиминисања доминантних извора буке, тј. изолације уређаја. Такође, наводи се да се поступак обуставља.“

О томе како изгледа инспекцијски надзор и да ли су изласци инспектора за заштиту животне средине учинковати, може се закључити на основу тога да је, према подацима Градске управе за инспекцијске послове града Новог Сада, у периоду од априла до децембра 2014. године, од стране инспектора за заштиту животне средине извршено 150 инспекцијских контрола на одређеној локацији (са које су се грађани/ке констатно жалили на буку) и да је против власника поднето 17 прекршајних пријава. Верујемо да је у Београду диспаритет између инспекцијских контрола и поднешених прекршајних пријава још већи. Стога не треба да нас чуди зашто се већина грађана/ки не одлучује на борбу са ветрењачама, већ ћути и трпи, док тотално не затаји и не пресели се на неко лепше место. Крај тортури, односно то лепше место, најчешће је вечно коначиште. Сам поступак спровођења мерења, на који бисмо у практичним ситуацијама могли изнети низ замерки (обавештавање емитера буке пар дана унапред о дану и часу мерења, што му даје могућност да се ради на фреквенцијама које ће дати оптималан резултат и сл.), не бисмо разматрали овом приликом.

Summa summarum, да имамо чаробни штапић прво бисмо мењали законодавни оквир – у погледу измена и допуна Закона о заштити од буке, усклађивања Закона и подзаконских аката са Директивом 2002/49/EК, у потпуности; спровели процену штетних ефеката буке на здравље људи и заштиту животне средине уз формирање јавно доступне базе података о извршеном мониторингу; израдили акционе планове засмањење/елиминисање штетних емисија буке, односно спречавање њеног настајања; обезбедили формирање независног тела за континуирани мониторинг буке који би прошао релевантне обуке и био оспособљен да квалитетно, независно и непристрасно спроводи исти.

Ту су и стратешке карте буке, акустичко зонирање, адекватно просторно и урбанистичко планирање…

Свакако, правни оквир заштите од буке у Р. Србији завређује посебну пажњу и биће подробно анализиран. Овај текст је писан тако да га разуме сваки читалац, без обзира на професију, како би се подстакао да се бори за своја права упркос интенцији оних који „покрећу конце на позорници нашег живота“ (читајте – спроводиоци закона) да га у томе осујете.

Зато немојте дозволити да Вам Селимовићев цитат „Зауставиће те на сваком кораку, оградиће ти сваки покушај, понудиће ти безброј доказа да је најбоље ћутати, мировати, гледати из прикрајка…“, буде водиља у овом процесу. Напротив, колико год били „мали“ водите се Сенекиним речима „Невоља је прилика за храброст“ ( Lat. „Calamitas virtutis occasio est). При том, не придајте важност тежњама да омаловаже Ваша залагања да се изборите за свој мир говорећи да Ви као јединка ништа не можете да постигнете, будући да они у обзир узимају само „критеријум знатности“. То је, примера ради, релевантно за кривично дело геноцида. Но, о томе другом приликом. Сада је време за зелени корак напред, за који никада није касно. „Побеђује храброст, а не мноштво“ говорили су стари Латини (Lat. „Virtus, non copia vincit“). Зато се наоружајте њоме и крените у борбу за своја права. Ми Вас чекамо на том путу…