Beograd na buci – imaginacija vs. realnost

U okviru javne raspravi o Nacrtu zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta, održanoj 05.06.2019. godine u Beogradu, iznet je i predlog da se u tekstu odredbi o Pravu na zdravu životnu sredinu, iz člana 16., stav 4. organi javne vlasti obavežu da svoj deci obezbede i ZAŠTITU OD ŠTETNIH EMISIJA BUKE. Ostaje da vidimo da li će isti biti usvojen.

Tokom sezone, građani i građanke Beograda prisiljeni su da u svojim domovima prate muzičke sadržaje koje emituju pokretni ugostiteljski objekti (splavovi), a tu „privilegiju“ imaju, kako oni koji žive u neposrednoj blizini istih, tako i oni koji su kilometrima udaljeni od njih. Što bi rekao naš narod „’Dobar glas’ se daleko čuje“. Ovaj zvuk, prenoseći se vazdušnom linijom i prelamajući se preko talasa obližnje reke, dopire i do stanovnika/ca Koteža, Karaburme, Rospi Ćuprije, Višnjičke banje itd.

Ovi pokretni ugostiteljski objekti NEMAJU ADEKVATNU ZVUČNU IZOLACIJU, što je i logično, BUDUĆI DA SU, MAHOM, OTVORENOG TIPA. Svakako, otvaranjem terasa i oni koji su poluotvorenog tipa daju isti efekat. Tako je popularni beogradski splav „Freestyler“, postao noćna mora za one koji žive preko i posle Pančevačkog mosta. Prošle godine oni su bili prinuđeni da iritirajući zvuk sa njega trpe od 23:30 – 05:00 časova ujutru. Isprva nisu znali šta je u pitanju, ali su informacije pronašli na FB stranici udruženja – Beograđani protiv noćne buke, na kojoj postoji objava od 3.05.2019. godine u kojoj se navodi da buka dopire od pomenutog splava, budući da im se više sugrađana iz različitih krajeva Beograda obratilo zbog nesanice. Naime, splav je svečano otvorio sezonu 02.05.2019. godine, i od tada se u različitim krajevima našeg grada čuo nesnosan, identičan zvuk, koji je počinjao i završavao se u isto vreme.

I tako, dan za danom… Od akutnih do hroničnih bolesti. Da buka ne utiče samo na sluh, dokazali su naučnici sa Univerziteta u Majncu, koji su analizirali podatke iz studije Gutenberg Health Study (GHS), objavljenoj u naučnom časopisu International Journal of Cardiology, u kojoj je do 23% osoba praćenih istraživanjem patilo od atrijalne fibrilacije (treperanje pretkomora, najčešća srčana aritmija), usled ekstremnih uslova buke. Bez buke, ta brojka je bila samo 15%. Oni su, takođe, sprovodili istraživanja koja su pokazala da izloženost buci dovodi do oksidativnog oštećenja DNK kod miševa, zbog visoko mutogene lezije DNK, koja je ranije povezivana sa razvojem raka. Ne znamo da li su takva istraživanja rađena kod nas, no na ličnom primeru može se ekstrahovati zaključak da je za razvoj malignih ćelija dovoljno godinu dana kontinuirane izloženosti buci od strane različitih eksternih emitera.

Ono što bi čitaoce ovih redova zanimalo jeste svakako pitanje „Ima li leka ovome“? Odgovor je pozitivan, ali nismo optimistični što se tiče njegove primene. Naime, AKUSTIČKO IZOLIRANJE OBJEKATA bi bilo najbolje rešenje.

Primera radi, Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i kategorizaciji ugostiteljskih objekata („SG RS“, br. 66/94, 3/95 – ispr. i 31/2005), članom 15. propisivao je „Ugostiteljski objekat gradi se od materijala koji obezbeđuje odgovarajuću toplotnu, zvučnu i hidroizolaciju. Prostorije u ugostiteljskom objektu u kome se emituje muzika ili izvodi zabavni program imaju dodatnu zvučnu izolaciju kojom se obezbeđuje zaštita od buke gostiju koji koriste usluge smeštaja i stanara koji žive u neposrednoj blizini ugostiteljskog objekta. Ugostiteljski objekat u stambenoj zgradi koji u okviru svoje delatnosti emituje muziku ili priređuje zabavni program, projektuje se i gradi tako da obezbeđuje zaštitu od buke za stanare stambene zgrade“.

Isti je stavljen ad acta. Zašto? Ko može da nam da odgovor? Onaj ko ima KORISTI od toga. Sistemska korupcija… No, o tome nekom drugom prilikom.

Verujemo da bi svaki ugostiteljski objekat pre izdavanja dozvole za rad trebao da poseduje projekat zvučne izolacije, dokaz da su ugrađeni projektovani materijali, izveštaj nadzornog organa i ateste o tim materijalima u kojima stoji koliki nivo smanjenja buke obezbeđuju, te elaborat o merenju buke od strane akreditovane laboratorije (koja pri tom ne sarađuje sa emiterom buke).

Smatramo da je nedopustivo da važeći Pravilnik o uslovima i načinu obavljanja ugostiteljske delatnosti, načinu pružanja ugostiteljskih usluga, razvrstavanju ugostiteljskih objekata i minimalno tehničkim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata („SG RS“, br. 48/2012 i 58/2016) pod opštim minimalnim tehničkim uslovima ne predviđa da sve prostorije i prostori u ugostiteljskom objektu moraju imati adekvatnu zvučnu izolaciju, jer očito da radna grupa nije mislila na građane/ke koji zbog nečijeg noćnog provoda provode dane u zatočeništvu u sopstvenoj kući. Doduše, neki sugrađani/ke su zbog problema sa bukom od ugostiteljskih objekata prodavali i kupovali stanove po par puta, ali rešenje se nije našlo, jer se buka širi poput otrova.

Samim tim, navodi na veb stranici – http://www.beograd.rs/lat/zivot-u-beogradu/1514-zivotna-sredina/, da Beograd već tri decenije poklanja posebnu pažnju zaštiti životne sredine i da se kvalitet zaštite životne sredine stalno prati…, predstavljaju u konkretnom primeru običnu floskulu.

Što se tiče lokal patriotizma, najpre treba promeniti Odluku o radnom vremenu ugostiteljskih objekata na teritoriji grada Beograda („Sl. list grada Beograda, br. 86/2014, 86/2016, 19/2017, 118/2018 i 101/2019).

Otežavajuću okolnost za građane/ke predstavlja član 7. ove Odluke kojim je propisano da se „ugostiteljskim objektima za pružanje usluge ishrane i pića koji se ne nalaze u stambenim zgradama, utvrđuje maksimalno radno vreme i to tako što mogu raditi svakog dana od 00,00 sati do 24,00 sata“, što u praksi znači da se tortura nad građanima/kama u vidu PREGLASNE MUZIKE, može sprovoditi neograničeno i neprestano.

Naime, premda je odredbama člana 4., st. 4. pomenute Odluke navedeno da „rad u objektima u ugostiteljskoj delatnosti na teritoriji grada Beograda, privredni subjekti moraju organizovati u skladu sa zakonom, tako da se ne uznemiravaju građani koji stanuju ili rade u susedstvu“, a stav 5. istog člana da se „uznemiravanjem građana smatra ometanje ljudi emitovanjem buke izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih i drugih zvučnih uređaja, kao i uznemiravanje građana mehaničkim izvorima buke i zvučnim signalima, vikom, emitovanjem isparenja, nadražujućih mirisa i dr.“, nadležni organi za održavanje JRM-a očito je zanemaruju, budući da, neretko, čujemo reči „mi smo nemoćni da vam pomognemo“, „imaju neograničeno radno vreme i mogu da rade šta hoće“ ili ako su odredili da održavaju koncerte do 6č ujutru „do tog vremena mogu da rade šta hoće“, „mi nemamo ništa sa tim, obratite se Skupštini grada“ itd.

Možda najslikovitiji primer predstavlja komentar jednog zaposlenog u MUP R.Srbije – PU za grad Beograd, koji se građanki obratio rečima „Gospođo, ako ćete najiskrenije da Vam kažem, nema tu pomoći. Hiljade ljudi je prijavljivalo. Lično sam napisao hiljadu prekršajnih prijava, ali to nikome ne znači ništa. Grad kada nema pare, puni budžet tim dešavanjima i mi tu ne možemo ništa. Ni Vi ni ja. Jedino da skupite peticije, jer ukoliko prijavljujete kao jedinka oni će ili da Vas proglase ludom ili će Vas samo skinuti sa ………….“.

Ono što nas najviše zabrinjava jeste što u ovim rečima ima istine. Premda je Ustavom R. Srbije, članom 21., zajemčena zabrana diskriminacije i predviđeno da su „pred Ustavom i zakonom svi jednaki“, te da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije“, to se u praksi ne primenjuje.

U prilog tome, interesantno je pomenuti slučaj razgovora sa jednom od sekretarica gradskih čelnika, povodom pokušaja zakazivanja sastanka sa njim od strane podnosioca peticije protiv buke u jednom od beogradskih nasilja, ili barem dobijanja informacije o tome zašto tražene informacije, podnete u vidu zahteva za pristup informaciji od javnog značaja, nisu dostavljene tražiocu. Verovatno ćete se pronaći u ovome: „A, pa ne možete to dobiti! Zašto biste Vi to dobili? Zašto Vas to interesuje? Zašto Vam smeta buka? Opustite se malo… Naravno da ne možete da razgovarate sa nekim ko je nadležan. KO STE VI pa da razgovarate?“ Ovakva komunikacija ne treba da čudi kada sa druge strane imate osobu koja Vas savetuje da se žalite, ali Republici Srbiji, budući da Vam se krše prava zajemčena njenim Ustavom, s obzirom da ste pozvali GU grada Beograda, a tu, po shvatanju zaposlene, Ustav R. Srbije ne važi.

U članu 23. pomenute Odluke navodi se da je Gradsko veće trebalo da donese akt kojim se propisuju postupak, uslovi i kriterijumi pod kojima ugostiteljski objekti iz člana 8. stav 1. i 2. Odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 2/11) mogu raditi i duže od maksimalno utvrđenog radnog vremena i emitovati muziku ili priređivati muzički program, do 11. februara 2013. godine kao dana isteka roka od dve godine od dana stupanja na snagu Odluke o radnom vremenu ugostiteljskih, zanatskih i trgovinskih objekata na teritoriji grada Beograda („Službeni list grada Beograda“, broj 2/11).

Takav akt do danas nije donet. Stoga, predlažemo da se donosioci istog, pre pristupanja njegovom donošenju, od strane za to stručnih lica, upoznaju sa dejstvom štetnih emisija buke po zdravlje ljudi, ili da makar jednu noć prenoće u stambenim objektima, bukom zlostavljanih, građana/ki, kako bi im se probudila svest i savest. Možda bi onda razmotrili način da se adekvatna akustička izolacija smatra uslovom conditio sine qua non za davanje dozvole za rad ugostiteljskom objektu, a duži rad od predviđenog dobro razmotri. Većina ugostiteljskih objekata, sa ili bez dozvole, emituje muzički program do ranih jutarnjih sati (dešavalo se da to bude i do 08č ujutru).

Budući da je u Republici Srbiji prihvaćena neophodnost uspostavljanja evropskih standarda zaštite od buke, te da opšti karakter u oblasti zaštite od buke u EU ima Direktiva o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini 2002/49/EK od 25. juna, 2002. godine, čiji je opšti cilj definisanje zajedničkog pristupa namenjenog prvenstveno izbegavanju, sprečavanju ili smanjivanju štetnih delovanja usled izloženosti buci u životnoj sredini, uključujući smetnje izazvane bukom, to bi primaran cilj u ovoj oblasti trebalo biti obezbeđenje zaštite i unapređivanja kvaliteta životne sredine kao i zaštite ljudskog zdravlja.

Ta zaštita se, do sada, selektivno sprovodila, te se može reći da naše najveće pravo postaje naša najveća nepravda (lat. Summum ius, summa iniuria).

Sam Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) normira obavezu države da osigura pravo građana na zdravu životnu sredinu, obavezu svih fizičkih i pravnih lica da posvete posebnu pažnju zaštiti prirode i životne sredine, kao i mogućnost da preduzetnička sloboda i vlasnička prava budu ograničena kako bi se zaštitila prirodna bogatstva, životna sredina i zdravlje ljudi.

Osnovni izvor nacionalnog prava Srbije u oblasti buke, pomenuti Zakon o
zaštiti od buke u životnoj sredini, koji delimično prenosi Direktivu 2002/49/EK o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini. On predstavlja sistemski, odnosno „krovni zakon” u oblasti zaštite životne sredine koji, uz ostale zakone, ima za cilj ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u R. Srbiji. Ovaj Zakon, exempli causa, za prekršaje iz člana 12. stav 2 (nesprovođenje mera zvučne zaštite), člana 15. stav 1 (emitovanje buke iznad propisanih graničnih vrednosti), te člana 17. stav 2 (emitovanje buke u akustičkoj zoni iznad propisanih graničnih vrednosti), propisuje novčanu kaznu za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice u iznosu od 500.000 do 1.000.000 dinara, odnosno od 25.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Kada bi se prestupnici kažnjavali zbog učinjenih prekršaja, verujemo da bi ih to podstaklo da samovoljno preduzmu mere akustičke izolacije ili na drugi način spreče prodor štetnih emisija buke iz svojih ugostiteljskih objekata. No, u praksi, nakon izvršenog inspekcijskog nadzora i donošenja rešenja kojim se naređuje pribavljanje izveštaja o merenju dnevnog, večernjeg i noćnog nivoa buke, sledi dostavljanje izveštaja emitera o tome da ukupni nivo buke na određenoj mernoj tački za period – dan, veče, noć NE PRELAZI dozvoljeni nivo propisan Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, br. 75/2010).

Ukoliko se, pak, utvrdi da rezidualni nivo buke prelazi dozvoljenu graničnu vrednost navodi se „da se, na osnovu dobijenih rezultata, zaključuje da dominantan uticaj na izmerene vrednosti imaju izvori koji su van predmetnog lokala i nisu prvenstveni predmet ispitivanja, kao i da uređaji, oprema i muzički sistem navedeni u rešenju inspekcije ne utiču na povećanje rezidualnog nivoa buke na mernom mestu, te da pri uobičajenim uslovima merenja ne postoji mogućnost eliminisanja dominantnih izvora buke, tj. izolacije uređaja. Takođe, navodi se da se postupak obustavlja.“

O tome kako izgleda inspekcijski nadzor i da li su izlasci inspektora za zaštitu životne sredine učinkovati, može se zaključiti na osnovu toga da je, prema podacima Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada, u periodu od aprila do decembra 2014. godine, od strane inspektora za zaštitu životne sredine izvršeno 150 inspekcijskih kontrola na određenoj lokaciji (sa koje su se građani/ke konstatno žalili na buku) i da je protiv vlasnika podneto 17 prekršajnih prijava. Verujemo da je u Beogradu disparitet između inspekcijskih kontrola i podnešenih prekršajnih prijava još veći. Stoga ne treba da nas čudi zašto se većina građana/ki ne odlučuje na borbu sa vetrenjačama, već ćuti i trpi, dok totalno ne zataji i ne preseli se na neko lepše mesto. Kraj torturi, odnosno to lepše mesto, najčešće je večno konačište. Sam postupak sprovođenja merenja, na koji bismo u praktičnim situacijama mogli izneti niz zamerki (obaveštavanje emitera buke par dana unapred o danu i času merenja, što mu daje mogućnost da se radi na frekvencijama koje će dati optimalan rezultat i sl.), ne bismo razmatrali ovom prilikom.

Summa summarum, da imamo čarobni štapić prvo bismo menjali zakonodavni okvir – u pogledu izmena i dopuna Zakona o zaštiti od buke, usklađivanja Zakona i podzakonskih akata sa Direktivom 2002/49/EK, u potpunosti; sproveli procenu štetnih efekata buke na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine uz formiranje javno dostupne baze podataka o izvršenom monitoringu; izradili akcione planove zasmanjenje/eliminisanje štetnih emisija buke, odnosno sprečavanje njenog nastajanja; obezbedili formiranje nezavisnog tela za kontinuirani monitoring buke koji bi prošao relevantne obuke i bio osposobljen da kvalitetno, nezavisno i nepristrasno sprovodi isti.

Tu su i strateške karte buke, akustičko zoniranje, adekvatno prostorno i urbanističko planiranje…

Svakako, pravni okvir zaštite od buke u R. Srbiji zavređuje posebnu pažnju i biće podrobno analiziran. Ovaj tekst je pisan tako da ga razume svaki čitalac, bez obzira na profesiju, kako bi se podstakao da se bori za svoja prava uprkos intenciji onih koji „pokreću konce na pozornici našeg života“ (čitajte – sprovodioci zakona) da ga u tome osujete.

Zato nemojte dozvoliti da Vam Selimovićev citat „Zaustaviće te na svakom koraku, ogradiće ti svaki pokušaj, ponudiće ti bezbroj dokaza da je najbolje ćutati, mirovati, gledati iz prikrajka…“, bude vodilja u ovom procesu. Naprotiv, koliko god bili „mali“ vodite se Senekinim rečima „Nevolja je prilika za hrabrost“ ( Lat. „Calamitas virtutis occasio est). Pri tom, ne pridajte važnost težnjama da omalovaže Vaša zalaganja da se izborite za svoj mir govoreći da Vi kao jedinka ništa ne možete da postignete, budući da oni u obzir uzimaju samo „kriterijum znatnosti“. To je, primera radi, relevantno za krivično delo genocida. No, o tome drugom prilikom. Sada je vreme za zeleni korak napred, za koji nikada nije kasno. „Pobeđuje hrabrost, a ne mnoštvo“ govorili su stari Latini (Lat. „Virtus, non copia vincit“). Zato se naoružajte njome i krenite u borbu za svoja prava. Mi Vas čekamo na tom putu…