Seminar „Lekarska greška i krivična odgovornost lekara“

„Doktori su isti kao i advokati; jedina razlika je da te advokati samo opljačkaju, dok te doktori opljačkaju, a uz to i ubiju.“

Ova, može se reći, surova rečenica Antona Čehova, nešto je što se, kada je Srbija u pitanju, često može čuti od pacijenata, odnosno članova njihovih porodica. Izreka da je „svaki pacijent potencijalni tužilac“ postala je deo realnosti sa kojom se lekari sve češće suočavaju u praksi. Da li je tužbeni zahtev bio osnovan ili nije, može se saznati nakon par godina mukotrpne borbe Davida i Golijata. Tih par strana iskucanih u presudi, nekome mogu biti moralna satisfakcija, nekome, pak, doživotna stigmatizacija. No,  šta ako postupanje lekara u datom slučaju ne predstavlja conditio sine qua non nečijeg pogoršanja zdravstvenog stanja, pojave hroničnih oboljenja, pa i fatalnog, smrtnog, ishoda? Mediji vape za senzacionalističkim pričama, a nekada mrlja u profesionalnoj karijeri lekara ne može da se očisti ni svim savremenim „sredstvima čišćenja“, te isključenje njihove odgovornosti u sudskom postupku, ne dovodi do restitutio in integrum u kontekstu pređašnjeg ugleda. Ugled, kada se jednom izgubi, teško se stiče ponovo.

I obratno, šta ukoliko je zaista došlo do nesavesnog pružanja lekarske pomoći, odnosno njenog neukazivanja ili teških dela protiv zdravlja ljudi, ali je to stavljeno „pod tepih“ da se reputacija, kako lekara, tako i ustanove u kojoj radi, ne bi dovela u pitanje? Dešava se da nakon „rutinske“ operacije krajnika (tonzilektomije) pacijenti decenijama vegetiraju, a nisu raritet ni smrtni slučajevi. Nije nemoguće ni dobiti odštetu, ali da li je ona srazmerna pretrpljenoj šteti? Nekada podseća na dramu Semjuela Beketa „Čekajući Godoa“… Jedan pacijent je posle 21 godine dobio odštetu za izgubljeni bubreg.

Ovaj Gordijev čvor svezao je ruke i jednima i drugima, a Pandorina kutija se nikako ne zatvara. No, kako je to rekao Hipokrat „Kada god doktor ne može da učini ništa dobro, mora se sprečiti da uradi nešto loše“. To isto može važiti i za pacijente, koji često donose preuranjenje zaključke, bez validnih dokaza.

„Kapitalna je greška da se razvijaju teorije pre no što se obezbede dokazne činjenice. Neosetno se počinje sa prilagođavanjem činjenica da odgovaraju teorijama, umesto da teorije odgovaraju činjenicama“.

„Zato je značajno da sud izabere lekare veštake koji su najkompetentniji u odgovarajućoj oblasti da procene da li je postupak lekara očigledno odstupao od savremenih principa medicinske nauke i prakse. Od kvaliteta ekspertize najviše zavisi koliko dugo će trajati sudski proces i da li će doneta odluka biti ispravna“. (profesor dr. Slobodan Savić)

Biografiju predavača možete preuzeti na linku: http://info.ius.bg.ac.rs/biografije.aspx?profesorid=139