Семинар „Лекарска грешка и кривична одговорност лекара“

Детаљи

Предавач: Професор др. Слободан Савић
(Правни факултет Универзитета у Београду, Медицински факултет Универзитета у Београду, Институт за судску медицину)

Место: Online (Zoom платформа)
Време: 26.9.2020 од 16:00-20:00 ч

Котизација:

1. 2.800,00 динара за запослене
2. 1.800,00 динара за студенте и незапослене

Семинар је намењен: дипломираним правницима и студентима права, судијама, тужиоцима, адвокатима, студентима Медицинског факултета, лекарима, вештацима, пацијентима, као и другим заинтересованим лицима

„Доктори су исти као и адвокати; једина разлика је да те адвокати само опљачкају, док те доктори опљачкају, а уз то и убију.“

Ова, може се рећи, сурова реченица Антона Чехова, нешто је што се, када је Србија у питању, често може чути од пацијената, односно чланова њихових породица. Изрека да је „сваки пацијент потенцијални тужилац“ постала је део реалности са којом се лекари све чешће суочавају у пракси. Да ли је тужбени захтев био основан или није, може се сазнати након пар година мукотрпне борбе Давида и Голијата. Тих пар страна искуцаних у пресуди, некоме могу бити морална сатисфакција, некоме, пак, доживотна стигматизација. Но,  шта ако поступање лекара у датом случају не представља conditio sine qua non нечијег погоршања здравственог стања, појаве хроничних обољења, па и фаталног, смртног, исхода? Медији вапе за сензационалистичким причама, а некада мрља у професионалној каријери лекара не може да се очисти ни свим савременим „средствима чишћења“, те искључење њихове одговорности у судском поступку, не доводи до restitutio in integrum у контексту пређашњег угледа. Углед, када се једном изгуби, тешко се стиче поново.

И обратно, шта уколико је заиста дошло до несавесног пружања лекарске помоћи, односно њеног неуказивања или тешких дела против здравља људи, али је то стављено „под тепих“ да се репутација, како лекара, тако и установе у којој ради, не би довела у питање? Дешава се да након „рутинске“ операције крајника (тонзилектомије) пацијенти деценијама вегетирају, а нису раритет ни смртни случајеви. Није немогуће ни добити одштету, али да ли је она сразмерна претрпљеној штети? Некада подсећа на драму Семјуела Бекета „Чекајући Годоа“… Један пацијент је после 21 године добио одштету за изгубљени бубрег.

Овај Гордијев чвор свезао је руке и једнима и другима, а Пандорина кутија се никако не затвара. Но, како је то рекао Хипократ „Када год доктор не може да учини ништа добро, мора се спречити да уради нешто лоше“. То исто може важити и за пацијенте, који често доносе преурањење закључке, без валидних доказа.

„Капитална је грешка да се развијају теорије пре но што се обезбеде доказне чињенице. Неосетно се почиње са прилагођавањем чињеница да одговарају теоријама, уместо да теорије одговарају чињеницама“.

„Зато је значајно да суд изабере лекаре вештаке који су најкомпетентнији у одговарајућој области да процене да ли је поступак лекара очигледно одступао од савремених принципа медицинске науке и праксе. Од квалитета експертизе највише зависи колико дуго ће трајати судски процес и да ли ће донета одлука бити исправна“. (професор др. Слободан Савић)

Биографију предавача можете преузети на линку: http://info.ius.bg.ac.rs/biografije.aspx?profesorid=139

 
 

АГЕНДА

1. Кратак приказ историјата лекарске одговорности

2. Облици одговорности здравствених радника (професионална, кривичноправна и грађанскоправна) – кратка компаративна анализа стања у Србији и другим земљама света

3. Однос јавности и медија према лекарским грешкама и одговорности здравствених радника

4. Кривична дела у вези са лекарском делатношћу у Кривичном законику Републике Србије:

  • Несавесно пружање лекарске помоћи (члан 251 КЗ РС)
  • Тешка дела против здравља људи (члан 259 КЗ РС)
  • Неуказивање лекарске помоћи (члан 253 КЗ РС)

5. Вођење истражног и кривичног поступка у вези са наведеним кривичним делима

6. Значај судскомедицинског вештачења у судским поступцима у вези са лекарском одговорношћу

7. Прикази случајева из судске и судскомедицинске праксе

Пријаву можете извршити кликом на дугме „пријавите се“, путем попуњавања електронског упитника.

Након попуњење пријаве добићете инструкције за уплату котизације и линк за учешће на семинару.

Пријаве примамо до 23.9.2020. године или до попуне слободних места.

Дођите да се усавршавамо заједно!