RAZLIČITOST

Svet nikada nije propao zbog različitosti. Propadao je onda kada su ljudi prestali da vide jedni u drugima ljude.

Razlika sama po sebi nije pretnja. Ona je dokaz da život ima maštu, da postoji više od jednog puta, više od jednog glasa i više od jednog načina da se bude čovek. Opasnost nastaje onda kada različitost prestanemo da posmatramo sa poštovanjem, a počnemo da je koristimo kao razlog za strah, isključivanje ili sukob.

Ne moramo misliti isto, osećati isto niti govoriti istim jezikom. Ali ako ne naučimo da gledamo jedni u druge sa uvažavanjem, izgubićemo sve što smo mislili da branimo. Različitost ne ugrožava zajednicu – ugrožava je nespremnost da se prihvati ono što je drugačije.

Svaka boja, svako mišljenje i svaki život predstavljaju drugo lice istog pitanja: ko sam ja u odnosu na druge? A odgovor je uvek isti – čovek. Ni veći, ni manji. Ni bliži, ni dalji. Samo čovek, sa pravom da postoji, da misli i da živi bez straha da će zbog toga biti ponižen.

Različitost nije linija razdvajanja, već mreža koja drži svet na okupu. Kada se jedna žica pokida, cela tkanina gubi oblik. Zato nije presudno koliko smo različiti – važno je da ne zaboravimo šta nas povezuje.

Biti čovek znači priznati pravo drugom da bude ono što jeste. Da misli drugačije, da oseća drugačije, da živi u svom ritmu, a da ipak stojimo jedni pored drugih kao bića istog dostojanstva.

Niko nije izgubio sebe time što je prihvatio drugog. Gubimo se tek onda kada prestanemo da prihvatamo.

Ne moramo biti isti da bismo bili zajedno. Ali ako prestanemo da budemo ljudi –
nećemo biti više niko.

Podsetnik za svakodnevni odnos prema drugima

• Da li u različitosti vidim pretnju ili priliku da nešto naučim?

• Da li prihvatam druge i onda kada se razlikuju od mene?

• Da li svojim rečima i postupcima gradim prostor pripadanja ili isključivanja?

• Da li se sećam da je ispred mene pre svega – čovek?

Različitost traži zrelost. A zrelost počinje od poštovanja.

Zašto je ovo važno

Društvo koje ne ume da prihvati različitost ne gubi samo mir – gubi i sebe.
Samo tamo gde različitost ima mesto, mogu postojati dijalog, poverenje i zajednička budućnost.