ПРАВО НА ПОСТОЈАЊЕ
Не морате ме разумети да бисте ме признали. Не морате ме волети да бисте ми дозволили да постојим. Постојање није награда коју неко додељује – оно је право које припада сваком ко дише.
Живимо у времену у којем се лакше осуђује него разуме, лакше поништава него чује. Људи све ређе слушају да би спознали, а све чешће да би одговорили. Свет се убрзао, али је човеково срце остало гладно поштовања и признања.
Не тражим да свако прихвати мој пут, моја уверења, моју боју или моју мисао. Тражим само да ми се не одузме право да њима ходам. Јер оног тренутка када се једном човеку порекне право на његово „ја“, почиње да се урушава темељ сваког „ми“.
Сви носимо различите облике истине, али сваку истину прати и исти бол – бол када те неко не види, када те ућутка, када ти каже да си сувишан у свету у којем си рођен. А човек није сувишан док год у њему има срца које куца за нешто више од страха.
Не морате да разумете моју истину, али немојте да је газите. Не морате да говорите мојим језиком, али не бришите речи којима живим. Јер истина није власништво – она је заједничко тло на којем растемо као људи.
Поништавање не почиње онда када неко ћути, већ онда када неко престане да те види. А највећа храброст није у томе да се виче, већ да се остане присутан и онда када те не чују.
Зато говорим, чак и онда када је лакше ћутати. Не зато што морам бити у праву, већ зато што имам право да постојим. Јер човек не нестаје када изгуби подршку – човек нестаје онда када му се одузме право на сопствено место под небом.
И зато не тражим да ме разумеју сви.
Желим само да ме не поништава нико.
Јер док има једног човека који постоји, постоји и нада да можемо постојати сви.
Подсетник за одговорност према другима
Да ли признајем право другог да постоји, чак и када ми није близак или разумљив?
Да ли својим речима и поступцима дајем простор или га одузимам?
Да ли нечије ћутање доживљавам као слабост, а не као последицу поништавања?
Да ли видим човека испред себе, или само своје неслагање са њим?
Право на постојање не тражи одобрење. Оно тражи признање.
Зашто је ово важно
Друштво које одузима право на постојање, одузима и будућност. Само тамо где сваки човек има место, могу постојати дијалог, мир и заједништво.